Ono što je meni (a verujem i najvećem procentu budućih mlada) prvo palo na pamet nakon bajkovite veridbe, jeste Njeno Uzvišeno Visočanstvo – VENČANICA!
Šta ću i kako? Da li da bude jednostavna i svedena ili bogata i puna čipke, štrasa, bisera i ko zna čega sve? Da li želim da nosim veo ili samo par lepih ukrasa u kosi? Kakvu frizuru da napravim uz sve to i koje cipele da obujem? A šminka?!

Uh, poludeću! Nikada ranije nisam razmišljala o svemu ovome, a sad me je sve odjednom snašlo. Sve mi se pomešalo u glavi. Imala sam toliko ideja, ali ni jednu dovoljno “dobru” da bih rekla “TO JE TO”.

Volim čipku, ali ne upadljivu. Volim bisere, ali da ih ne bude previše i da budu sitni. Volim svilu, svaku vrstu nje. Volim cipelice/sandalice na štiklu, ali ne previsoku (treba stajati ceo dan na njima?!). Volela bih da nosim venčanicu koja će biti laka i lepršava, elegantna i nezaboravna!
Onda sam rešila da idem od salona do salona i isprobavam haljine, pa koja “legne”, ta je. Međutim, svakoj sam našla manu. Jedna je bila previše jednostavna, druga previše čipkana, treća mi je isticala atribute koji nisu baš bili primereni prilici… I tako je to trajalo par nedelja dok nisam jednostavno odlučila da se manem ćorava posla i sama smislim venčanicu kakvu želim. Uh, ali kako to da izvedem?!!!!!!

Prelistala sam sve moguće i nemoguće časopise sa raznoraznim venčanicama, ne bih li dobila neku inspiraciju. Časopis koji me je rešio muka u tom momentu očaja, bilo je jedno novije izdanje čuvene “Burde” iz gomile maminih časopisa za šivenje. Listam tako nevoljno jedan dan tu Burdu i učini mi se da sam videla nešto interesantno. Vratim se jednu stranu unazad i tada se desilo ono “TO JE TO”! Odmah sam prepoznala lepršavost o kojoj sam maštala i dohvatila telefon u ruke da pozovem mamu.

Mama najbolje šije venčnicu za mene
“Mama, kaži dragička! Imaš jedan važan zadatak. Ja ću izbunariti savršen material (svilu, naravno), a tvoje vešte ruke će stvoriti moju unikatnu VENČANICU!” Šta će sirota mama, nije stigla ni da pita ništa, a ja sam sa budućom kumom već obilazila prodavnice, u potrazi za već pomenutim savršenim materijalom. Ova potraga nije trajala dugo, svega par dana. Mama se već treći dan bacila na “posao”.

Sad je ostalo još samo rešiti frizuru, šminku i obuću. Venčanje je zakazano za 30. maj, pa sam odlučila da obujem sandale. Savršene sandale od kože boje šampanjca sam kupila u starom dobrom Bati. Bile su elegantne i što je takođe jako važno – udobne!

Sandale za svadbu, cipele za venčanje

Zvala sam sve moguće prijateljice i sestre u potrazi za savetom – gde i kod koga se dobro našminkati. Nikada pre toga nisam išla kod profi šminkera, pa nisam imala pojma, niti bilo kakvog kriterijuma u vezi šminkanja. Samo sam znala da šminka mora da se uklopi u priču koju pričamo ja i moja venčanica i, naravno, da bude postojana. Sestra mi je preporučila šminkerku, svoju prijateljicu, koja me je besprekorno našminkala i istakla sve što treba na mom licu. Šminkerka za svaku preporuku!
Za frizuru me je morila jedna čudna dilema. Opcija je bila ili dugačka ravna kosa (naravno umetak) ili blesavi Afro fazon. Priznaćete da su opcije dijametralno različite. Zbog svog ludila i uzbuđenja koje me je snašlo u vezi svih ovih detalja, nisam mogla da se odlučim, pa sam prizvala u pomoć osobu koja “ima oko” za širu sliku i kojoj beskrajno verujem kad su ove stvari u pitanju – Maju, moju “sister in law” (naša reč za ovu rodbinsku vezu je u najmanju ruku grozna, pa neću ni da je izgovorim, jer se nas dve veoma dobro razumemo i dopunjavamo). Iznela sam joj obe opcije, a ona je kao iz topa rekla - AFRO! Ostalo je samo da zakažem termin za probu kod proverene frizerke, koju verovatno svaka od vas već ima i kupiti nekoliko satenskih cvetića kojima će ona dodatno ukrasiti moj afro.

Afro mladina frizura sa biserima i cvetićima

I bi Afro, mamina unikatna rukotvorina od dve vrste svile malo čipke, predivna postojana šminka, preelegantne sandale i ja, lepršava mlada kakva se samo poželeti može…

Tako! Prva i najvažnija stvar je rešena. Sad je ostalo da se organizuje još… uh, pa ne baš malo toga. Ovo je bio isključivo moj deo posla, a dalje idemo nas dvoje zajedno, hrabro ka cilju!

Stay tuned ;)

Svetlo u tami